Халкидики географски припада Македонији, јер је његово одредиште у Егејском мору. Море улази у Халкидики и формира своја три крака: полуострво Атос, полуострво Ситонија и полуострво Касандра. 

Интерес за ову област остао је несмањен од антике до данас. Према митологији, џиновски Енцелад (земљотрес) је сахрањен на Касандри, Посејдонов син Ситона је био инспирација за садашње име Ситоније, а за џина Атоса се каже да је бацио камен на олимпијске богове од којих је полуострво формирано и названо домаћин Свете Горе.

Од посебног значаја је пећина Петралона која, поред магије коју пружа посетиоцу, потврђује и постојање људског живота пре око 700.000 година. Такође се процењује да је лобања пронађена на том месту стара око 200.000 година. Први су на овим просторима живели Трачани и Пелазги, док су 8^ο века пре нове ере, Грци су се доселили из Еретрије и Халкиде, одакле је дат назив „Халкидики“. Неки од најважнијих античких градова су Олинтос (престоница древног Халкидикија), античка Стагеира (родно место великог грчког филозофа Аристотела), Менди, Торони, Афитос и Скиони.